Борба за српско писмо (4): Родољубље на стубу срама

Миодраг Којић, потпредседник Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“, јасан је у ставу да је ћирилица у тешком положају који морамо сви као друштво да променимо.

– Као појединци не треба да се бојимо да користимо ћирилицу, а стичем утисак да постоје они који не желе да буду Срби, него се изјашњавају као Југословени или се додворавају суседним нацијама, па стварају неку лошу атмосферу да је срамота користити ћирилицу. Многи, иако се не стиде свог идентитета, избегавају да користе ћирилицу јер осећају подсвесно да се на то гледа као на нешто мање вредно. Сви који су поносни на то што су Срби третирани су као да је то нешто ретроградно и ригидно. Ствара се атмосфера да је бити националиста, односно волети и поштовати своју државу, културу, историју и језик срамота – објашњава за „Вести“ Којић.

Он додаје да смо немарни и да је то један од разлога због којих се идентитет затире.

– Ништа нам није важно, концентрисани смо само на материјално угледајући се на Запад. Када је у питању држава, важно је да се заузме став и да се коначно усвоји нови закон. Ми тренутно имамо на снази Закон из деведесетих година, у коме употреба српског језика и писма није до краја дефинисана и описана – објашњава Којић.

Како додаје, посебно је значајан проблем поделе српског језика која постоји већ годинама.

– Стално се меша службена и јавна употреба језика. Мислим да смо једини народ који има тако вештачку поделу. Предлог Закона иза ког стоји и Драган Хамовић, и министар културе, и сви ми који држимо до свог језика и свог писма има за циљ, између осталог, управо да реши то питање поделе језика на јавни и службени. У тренутном закону ћирилица је остала да чами у гету државе, односно у службеној употреби. То се односи на државне органе, институције и слично. Јавна употреба је оно што видимо свакодневно када изађемо на улицу: називи фирми, билборди, оно што гледамо у медијима и на телевизији. Академик Радомир Лукић је говорио да је таква подела језика вештачка и ја се са тим слажем. Јавна употреба је све остало, а то је остало потпуно ван законског оквира – рекао је Којић.

Скупштина је та која мора да одлучи да ли жели да очува језик и писмо или не жели.

– Стичем утисак да нема политичке воље да се то реши. Осим власти, и медији су ти који имају велики утицај и могли би много да ураде што се тиче ћирилице, али се то нажалост не дешава – закључује саговорник „Вести“.

Технологије не гуше писмо

Којић наводи да се често као изговор за неупотребљавање ћирилице користе савремене технологије које не препознају ћирилицу као писмо.

– То једноставно није тачно! Данас је веома једноставно да своје паметне телефоне подесимо тако да користе наше писмо, а исто тако и рачунаре. То нам неће угрозити положај у савременом свету и не кочи нас да идемо укорак с временом – објашњава Којић.

 

Миодраг Миша Којић

e-max.it: your social media marketing partner