Александар Вујовић - Хитлеровци, Руси и критичка јавност

Актуелне протесте нису покренуле стране службе, они су последица тога што у Србији не постоји критичка јавност, па улица постаје једини вентил за каналисање незадовољства 


Опширније: Александар Вујовић - Хитлеровци, Руси и критичка јавност

Вукмировић: Видовдан је камен темељац српске цивилизације

Речи Видовдан и Косовски бој морају се пажљиво изговарати, али и опрезно ослушкивати, имајући у виду пре свега морални подвиг који оне симболизују и простор на коме су изникле – Косово и Метохију

Опширније: Вукмировић: Видовдан је камен темељац српске цивилизације

Сурогат српске ћирилице – средство правописног прозелитизма

Пише: Огњен Војводић

Текстове српских филолога о програмском потискивању српског ћириличног писма у Србији и потпуном прогону у бившим југословенским републикама, објављују главни штампани медији Србије. Српски књижевници и културни дјелатници у отаџбини и расијању пишу текстове о прогону српског ћириличног писма, изражавају протесте против званичне културне политике Србије, која до данас, тридесет година послије ратног распада Југославије, спроводи континуитет југословенске језичке политике. Организују се предавања и сусрети српских лингвиста, потписују се петиције. Написан је предлог Закона о заштити ћириличног писма као српског националног писма. Али, предлог Закона и јавни позиви за његово усвајање, упућени претходној и садашњој власти, бојкотовани су у потпуности. Међутим, предлог Закона о заштити ћириличног писма, декларације и текстови против потискивања ћириличног писма позивају на југословенски стандард равноправности латиничног и ћириличног писма у Србији, на заштиту ћириличног од премоћи латиничног писма, а не на природну припадност српског језика ћириличном предању православне писмености. Наиме, у свим јавним оглашавањима наглашавају да „нико неће да забрани коришћење латиничног писма у Србији“, а да ћирилично писмо треба да има заслужен статус.

Опширније: Сурогат српске ћирилице – средство правописног прозелитизма

КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ ОД БЕРАНА НАПРАВИО ГРАД

Пише Горан Киковић, проф. историје

Зашто се често може чути од необавештених и злонамерних ових дана,ника више 1918.,када за то не постоји разлог у Црној Гори нарочито не у Беранама и Васојевићима. Па кренимо редом: сто две године је од завршетка Првог светског рата, у којем је победу однeо Карађорђев потомак, Краљ Александар I Карађорђевић, који је рођен у Црној Гори, на Цетињу, 1888. године, као син краља Петра Карађорђевића и Зорке Петровић, кћерке кнеза и краља Николе. Живeо је и школовао се у Женеви и Петрограду, а као школовани официр активан је учесник првог и другог Балканског рата и Првог светског рата. Управо пред сâм Први светски рат постаје регент и тако његово фактичко управљање земљом и вршење власти траје пуних 20 година. Био је краљ Србије, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а 3. октобра 1929. године државу је назвао јединственим именом - Краљевина Југославија.

Опширније: КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ ОД БЕРАНА НАПРАВИО ГРАД